После грбовног знамења, које је Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма осмислио и израдио за Његово Краљевско Височанство Кнеза Александра Павловога Карађорђевића, Његово Краљевско Височанство Кнеза Димитрија Карађорђевића, Његово Краљевско Височанство Кнеза Михаила Карађорђевића и Његово Краљевско Височанство Кнеза Душана Карађорђевића 2006. године, указала се част и прилика за нови пројекат хералдичарима кнежевске гране Карађорђевића.
Њено Краљевско Височанство Кнегиња Јелисавета Карађорђевић се обратила сарадницима Одбора, иначе хералдичарима њеног Дома, са жељом да јој се осмисли и изради грб.
Након пажљивог разматрања и консултација, грб је угледао светлост дана 18. јуна 2008. године, трудом господе Ненада М. Јовановића, у својству хералдичара, Срећка Никитовића и Небојше Дикића, обојице у својству хералдичких уметника.
Врло је важно истаћи да је ово први и, за сада, једини женски грб у двовековној историји хералдике Дома Карађорђевића и да га Њено Краљевско Височанство Кнегиња Јелисавета Карађорђевић баштини као хералдички наследник (без права наследства од стране њенога потомства) њеног оца, Кнеза-Регента Павла Карађорђевића од Југославије.
Важно је, такође, подвући и то да су, аналогно изменама које су 2006. године учињене у грбу њенога брата, Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Александра Павловога Карађорђевића, као и у грбовима осталих чланова кнежевске гране Краљевскога дома Карађорђевића, и са грба Њенога Краљевскога Височанства Кнегиње Јелисавете уклоњени хрватски и словеначки симболи, који су се налазили на грбу Кнеза-Регента Павла Карађорђевића.
Интересантно је и то да је, како би читав грб учинила што је могуће личнијим, Њено Краљевско Височанство Кнегиња Јелисавета самостално смислила мото. У сврхе ефектније употребе грба, начињене су две верзије са мотоом на српском и на енглеском језику.
