Грб породице Ибрахимовић

Фебруара ове године, Хералдикум је произвео још један грб.

У питању је породични грб г. Аднана Ибрахимовића из Тузле, Босна и Херцеговина. Поред породичног, израђени су и грбови потомака г. Ибрахимовића, његовог сина и кћерке.

Хералдички уметник г. Небојша Дикић је израдио грб на основу постојећег блазона.

У наставку, преносимо интегралну верзију текста који је написао поносни грбоносац г. Аднан Ибрахимовић о својем пореклу, породици и симболици грба.

Написао: Аднан Ибрахимовић

Моји преци су били војно племство у Османском царству, спахије, коњаници који су према прописаној обавези од стране кадије, а у име цара, те на основу величине и богатства чифлука – тимара, морали да, поред свог учешћа у војним походима, обезбиједе и одређен број пјешака и логистике. Из тог разлога сам изабрао вертикално подијељен – раскољен – штит, чија је симболика војника. Неки од осталих симбола везани су за ово моје поријекло, односно моје претке. То је поријекло које докучујем. Шта је прије тога било, у предисламском периоду, на жалост не знам.

Избор тинктуре односно метала везан је за карактере, оне основне, круцијалне, који се тичу мог мушког и женског поријекла. Десна, условно мушка, страна штита кроз плаву тинктуру симболизује карактер који се одликује вијерношћу, оданошћу и истинољубивошћу, што је такођер моје насљеђе и норма понашања у оквиру мога друштвеног али и приватног живота. Лијева, условно женска, страна је у сребру, као одлика мира и спокоја, који ми је пренешен преко мајке и њених предака и представља нашу тежњу и остварени циљ, прије свега, унутар односа и стања у породици, што представља нашу животну филозофију.

На десној страни је млади мјесец и звијезда, чија је симболика вишезначна и можда најкомплекснија од свих осталих симбола који се сусрећу. Звијезда заправо представља симбол Сунца, који се заједно са симболом младог Мјесеца често сусреће на босанским стећцима. Заправо, то су симболи нашег далеког илирског поријекла, које је јако дуго и веома дубоко присутно у свијести босанског човјека. Наравно, они се некада, у симболичким приказима, налазе  на потпуно супротним странама један од другог, али ја сам њиховом приказаном комбинацијиом, њиховом блискошћу и конкретним положајем, дао приказ актуелног симбола моје вјере. Млади Мјесец и звијезда (Сунце) су у сребру, гдје је тим металом назначена значајнија мајчинска страна у мом вјерском опредјељењу, јер је у њеној породици та духовна црта била израженија. Тиме сам „помирио“ потребу за хералдичком равнотежом, како би се постигла естетска прихватљивост грба, и поруку симболике. Овдје ћу дати једну дигресију, а односи се на чињеницу да изглед звијезде одступа од савременог симбола Ислама (мада сам Ислам не препознаје и не дефинише свој стандардни симбол, попут неких других религија, већ се ту више ради о тзв. приписаном симболу Ислама, који је попримио карактер стандарда), звијезде петокраке, али на босанским нишанима (надгробним споменицима исламске традиције) налазе се и овакве представе Мјесеца и звијезде, што ме је додатно опредјелило за овај избор и комбинацију. Ова звијезда, опет мало неуобичајена због броја својих кракова, јер се у таквим случајевима користи петокрака, симбол је и мог оца, који је трећи син моме деди, али симбол је и позива ка истинитости. Млади Мјесец овдје не представља уобичајени симбол славе или наде у њу, већ у првом реду симбол просвјећености односно моћи спокоја и могућности да се издрже добијене дужности, па и оне свакодневне, односно да се помоћу спокоја носимо са нашим свакодневним животним искушењима. У овом комплексном симболу налази се највећа концентрација појединачне и групне симболике. Генерална, основна, симболика је на поријеклу и вјери, припадности поднебљу и народу и спокој у вјери и животној филозофији.

Хисторија моје породице је прилично тешка, ако се могу тако изразити, мада мислим да све породице имају своје „тегобе“. Она је имала доста искушења кроз које је пролазила, али увјек са једном константом, увјек присутном и никада доведеном у питање, која се зове лојалност и патриотизам. Та чињеница је симболички приказана пропетим вранцем, који говори о перманентној спремности конкретног доказа те лојалности и патриотизма. Његова црна боја симболише нашу, моју, постојаност у томе, али опет и дио оног што је породична хисторија: све до мог дједа, он је задњи у том низу, породица тј. лоза се одржавала преко једног мушког потомка, што је у тим бурним временима било заиста тешко. Стога, ова боја представља и тужно и болно вријеме нашег опстанка. Та иста или слична судбина је и са мајчине стране, мада то није био императив када је у питању укупна композиција грба и искориштење његовог простора, тако да сам имао и тај додатни, али не тако битан, разлог да тог пропетог вранца позиционирам на лијеву страну. Он би додуше дошао ту без обзира на то, јер је тиме урађена опет уравнотеженост приказа на грбу.

У бази, односно подручју базе, налази се dancette изломљена хоризонтална греда односно појас, мада бих је ја, због њене ширине, дефинисао, држећи се препоруке Б. Змајића, као врпцу или нит, или пак хоризонталан штап, са три прелома (три врха) која симболизира ријеку Дрину. Породица мог оца је из Братунца а мајке из Фоче. По обје своје породичне стране и по свом сопственом рођењу ја сам завичајно Подрињац. То је моја завичајна одлика, моја завичајна база, а ријека Дрина је дио мене и мог бића. Мјесто моје духовне, емотивне испуњености и физичке тежње за повратком. Ова нит је у контрабоји како би се у композицији, кроз ову симетричност, постигао склад.

На крају остаје црни орао у полету. То је најдиректнији симбол мене, мог карактера и мојих животних циљева: бити од акције свакодневно, у животу се бавити само узвишеним стварима и циљевима, изван ситног шићара и користољубља, разборито се постављати према животним ситуацијама и и бистро расуђивати, духовитошћу оплеменити свој свакодневни наступ.

 arms_Ibrahimovic