Портфолио хералдичког уметника Небојше Дикића обогаћен је још једним изузетно успелим радом. Наиме, ради се о грбу г. Драгана Мирила из Београда.
Коначан изглед шаржи одражава географско порекло грбоносца, Далмација, као и религијско опредељење, православље, и националну припадност, српску.
Доминирајући мотив грба, лав, је симбол порекла породице Мирило. Грб Далмације је био три крунисане златне лавље главе на плавом штиту. Поред тога, главна шаржа у грбу Стојана Јанковића, чувеног далматинског ускока, је био црвени лав. Јанковић је родом из села Жегара, одакле је пореклом и грбоносац Драган Мирило. У челенци грба Херцега Косаче јавља се црвени лав. Лав симболише непрестану борбу за опстанак.
Бордура у облику оцила указује на српску националну припадност породице Мирило.
У челенци главни мотив је црвено-златна ратна секира у чију оштрицу је усечен тзв. руски православни крст. Она јасно симболише крсну славу породице Мирило и њеног свеца заштитника Св. Јована Крститеља. Такође, ова секира је и симбол породичне војне службе, многи у породици Мирило су били војна лица, отац грбоносца је резервни капетан артиљерије.
Крило има вишеструку симболику, националну – асоцира на крило двоглавог српског орла, али и духовну – стремљење ка вишем смислу. Златно крило се јавља и у челенци средњовековних Мириловића. Иако не постоји документ који то доказује, ово је вероватно род из којег је настала породица Мирило. Крило је подељено на два поља по привезу окресаном линијом што је симбол савладавања тешкоћа у животу, и у случају грбоносца указује на вечно сећање немилих догађаја из блиске прошлости (избегличка колона и напуштање родног места).
Господин Драган Т. Мирило је родом из Хрватске, а тренутно живи и ради у Београду. По професији је струковни инжењер заштите од пожара. Члан је Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“