Господин Владимир Стојчић из Јагодине у Србији даровао је себи породични грб чији је блазон и емблазон урадио г. Небојша Дикић, хералдички уметник.
Варјашки штит је подељен на 4 поља у комбинацији прво и четврто црне боје, а друго и треће златне.
У првом пољу је крст formee/pattee златне боје, у другом је симбол светотројства црне боје, у трећем бојна секира црне боје и у четвртом 2 шевронела златне боје.
Челенку краси црвени полувук који десном панџом измахује црном бојном секиром.
Мото је исписан на латинском „Аmor et lux“ што у преводу означава „Љубав и светлост“ и на најкраћи могући начин, у складу са најбољом хералдичком праксом, симболизује армигерову животну филозофију.
Плашт је саобразно основним бојама штита црни постављен златним.
Основна симболика која преовладава грбом Стојичића је војничка служба и ратничка прошлост предака. Наведени крст симболизује војничку част. Бојна секира је симбол вршења војничке дужности. Светотројство је симбол хришћанског светог тројства и уједно симбол духовности, који опредељује армигерову верску припадност.
Духовни/спиритуални симболи су настали на основу армигерових породичних и личних духовних спознаја.
Митологија нам говори да вук са собом носи извесну дозу супротности: дивља и неустрашива звер која истовремено представља сапутника древних богова. Кроз историју вук је обожаван као симбол снаге, интелигенције и храбрости. Стојчић је пожелео да у свој грб утка нешто од те вучје симболике и ослика свој сопствени карактер.
У грб Стојчића није укључено превише породичне историје, тако да овај грб има велики лични печат г. Владимира Стојчића.
Жеља нам је да многобројне генерације потомци г. Владимира Стојчића баштине грб који му је дарован 1. јула 2012. године.