Хералдика у Византији

Употреба хералдичких инсигнија као породичних симбола се није развила у Византији. Велики избор симбола, попут: Христа, Девице Марије, крста, светаца и сл., пронађених на печатима су више личног но породичног карактера. Извесни описи инсигнија које су подсећале на хералдичке су навели одређени број западних хералдичара да их декларишу као званичне царске и породичне грбове. Све до обнове царства 1261. године и владавине династије Палеолога, није могуће пронаћи валидне трагове хералдике на овим просторима. Након тог датума, византијски двор је постао пријемчивији за западне утицаје, попут на пример турнира. Палеолози су се повезали са низом виђенијих западњачких кућа и династија; ово се може узети као доказ утицаја западњачких обичаја на усвајање хералдике у Византији. Није дуго требало да се обичај усвајања грбова прошири на грчко племство. У сваком случају, византијска хералдика 14. и 15. века је остала маргинална.

byzantium_mapbyzantineempire1025

Две инсигније су привукле посебну пажњу: двоглави орао и „тетраграматски“ крст (крст између којег су 4 слова β).

Двоглави орао углавном фигурира као декоративни мотив на двору владара из династије Комнин и Анђели (12. век), првенствено на церемонијалној одећи царске породице али не и самог цара. Исто важи и за двор Ласкариса у Никеји (1204-1261.). Крсташи су користили двоглавог орла као симбол својег царства иако је грб царства био другачији: на црвеном златни крст између чијих кракова су четири златна крстића и пети у средини златног прстена. Двоглави орао је заједно са украденим драгоценостима однешен у Западну Европу посредством двеју кћери првог латинског цара. Једна је ковала новац у Фландрији са мотивом украденог орла, а друга је удавши се у породицу Савоја као мираз унела у породични грб двоглавог орла. Употреба двоглавог орла није ушла у званичне токове ни након рестаурације царства под Палеолозима. Прва позната употреба двоглавог орла је 1301. године. Током 14. века Палеолози су наизменично користили једноглавног или двоглавог орла као свој амблем, да би се у 15. веку дефинитивно одлучили за потоњег. Међутим, њихов амблем није прерастао у грб, јер је двоглави орао увек бивао приказиван ван штита. Изузетак се јавља у неким западњачким документима: Conciliumbuch Урлиха фон Рихентала описује грбове учесника сабора у Констанци од 1414-1418. године, други изузетак се десио 1439. године када је Јован VIII Палеолог поверио Ђакому Деморелису, из Фиренце, право да на свој стег постави царски грб (на црвеном златни двоглави орао) у документу који се може сматрати накнадним додатком, дакле сумњиве аутентичности. Наведене чињенице указују да се двоглави орао није никада сматрао хералдичким знамењем, што објашњава обичај аристократије (и неких држава попут Србије) стављања штитова на груди двоглавог орла.

Што се тиче „тетраграматски“ крста, иако се у неко доба сматрао грбом Палеолога, то је у ствари био грбовно обележје византијског царства. Сматра се да је овај мотив развијен по узору на лабарум цара Константина. За дуго је фигурирао на византијском кованом новцу, још од 6. века.

Симбол β се често тумачи као оцило или кресиво мада његово тумачење као словне ознаке није мање заступљено. Није немогуће да су то првобитно била слова/иницијали, a касније прерасла у оцила. Тумачење четири слова β најчешће се преводи као „Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων “ (Цар царева, владар над владарима). Међутим, многи сматрају да је ово тумачење познијег датума што не доприноси његовој аутентичности.

Грбови у наставку потичу из књиге Armorial Général Ј.Б. Ритстапа. Анђели, Кантакузини, Комнини, Дуке, Ласкариси, Палеолози, Ватаци су сви били породице које су у одређеним историјским периодима држали византијски престо и сви до једног истичу двоглавог орла. Породичну грану Палеолога, која је владала Монфератом у Северној Италији, наследила је породица Гонзага који су усвојили хералдичка обележја Палеолога у свој породични грб; потоњи су изумрли у 18. веку. За Комнине се зна да су живели на Корзици у време француске буржоаске револуције.

Династички грбови, заставе и беџеви

Обележје

Датум

Породице

Блазон, на енглеском

 byzantium_argyros c. 1000 Аргирос Or, a cross between four stars Azure.
 byzantium_ducas 1204-1359 Дука Azure, a cross Argent.
 byzantium_fouskarnaki c. 1300 Фускарнаки Azure, the figure of the Blessed Virgin bearing the Divine Child Argent.
 byzantium_frangopoulos c. 1300 Франгопулос Sable, a fleur-de-lys Or.
 byzantium_kantakouzenos c. 1350 Кантакузин Gules, a double-headed eagle displayed crowned, Or.
 byzantium_isaac c. 1057 Исак I Комнин Or, a double-headed eagle Sable.
1184-1195 Исак Комнин од Кипра Azure, an estoile above a crescent moon Or.
 byzantium_megalokomnenoi 1204-1461 Комнини од Трапезунта Argent, three bars Sable.
c. 1300 Кореси Sable, beneath an imperial crown proper, a two-headed eagle displayed Or, holding in each claw a sword paleways Argent.
 byzantium_lascaris c. 1210 Ласкарис Or, a double-headed eagle Sable, beaked Gules, beneath an eastern crown Or.
 byzantium_palaiologos 1080-1259 Палеолог Gules, a cross Or.
 byzantium_palaiologosB 1259-1453 Палеолог Gules, a cross and four Bs Or.
 byzantium_palailogoseagle 1262-1453 Палеолог Gules, a double-headed eagle displayed crowned, Or.
c. 800 Рангабе Azure, a cross flory between the letters „E“, „N“, „T“, „N“ Argent.
 byzantium_raoulis c. 1400 Раулис Azure, a leopard rampant Or.
 byzantium_doukasIII c. 1225 Јован III Дука Ватац Vert, a double-headed eagle displayed Or, above each head an estoile Argent.

Остали грбови, заставе и беџеви

Обележје

Датум

 Употреба

Опис

 byzantium_byzantium

667 BC-330 AD

Византион Византион је посвећен грчкој богињи Артемиди 667. пре н.е., чији симбол, полумесец, је коришћен као симбол града током 1000 година од 667. пре н.е. до 330. н.е.
 byzantium_constantinople

330-1453

Цариград Када је Византион постао хришћански град 330. године, Артемидином амблему је додата звезда која је требало да указује на Девицу Марију.
 byzantium_byzantineempire

c. 1350

Византијско царство Једина историјски потврђена застава из доба Палеолога, извор је шпански атлас из средине 14. века. Приказује крст Св. Ђорђа и грб породице Палеолог.
 byzantium_ecumenical

1261-1453

Васељенска патријаршија Највероватније застава васељенске патријаршије из 1261. године. Двоглави орао држи крст и шар.

Извор: Википедија